ZC Knjaževac4.jul 2, Knjaževac

Počeci organizovanog lečenja u Knjaževcu

O organizovanom lečenju bolesnika u Gurgusovcu (staro ime Knjaževca) i gurgusovačkom okrugu može se govoriti tek od 1836. godine kada je u grad došao narodni lekar Gojko Marković i započeo lečenje obolelih od sifilisa. Gojko je 1836. godine držao privatni špitalj, a kasnije i formalni špitalj 1838. godine. Koliko je dugo ovaj špitalj radio ne može se pouzdano reći jer sigurnih podataka nema, ali se može pretpostaviti da je radio bar cele 1839. godine sve dok novoformirano Sanitetsko odeljenje pri popečiteljstvu unutrašnjih dela nije počelo da vodi stručnu i ozbiljniju zdravstvenu politiku. Postalo je svima jasno da se mora što pre pribeći organizovanom i stručnom lečenju i to u bolnicama koje će biti pod upravom školovanih lekara, pa je Načelstvo okruga gurgusovačkog vlasti poslalo predlog da se otvori bolnica. Knjažesko - Srbski Sovjet prihvata predlog a zatim i Narodna skupština, na sednici održanoj u Kragujevcu, 31.05.1937.godine.

Uvidevši da od države ne mogu dobiti novac za podizanje bolnice vodeći ljudi sazovu zbor imućnih i viđenijih građana Gurgusovca i okoline i objasne od kakvog bi značaja bila bolnica za zdravlje svih žitelja okruga. Prisutni građani su prihvatili predlog da narod sam podigne bolnicu i odmah je počelo prikupljanje dobrovoljnih priloga i poklona, te su Gurgusovčani na taj način došli do para i gradnja bolnice je započeta 1847. godine.

Tako je Gurgusovac zahvaljujućim savesnim, mudrim i preduzimljivim ljudima u varoši i načelstvu, kao i narodnom lekaru Gojku dobio među prvima u obnovljenoj Srbiji, bolnicu.

Gradnja bolničke zgrade, sa stanom za lekara počinje u proleće 1847. godine a završava se 1849. godine. Bolnica počinje sa radom 1851. godine kada je kao okružni lekar došao hirurg Vilhelm Ribula. Po izveštaju načelnika majora Save Jovanovića, "Ribula je nauke svršio u Beču, prakticirao dve godine u Beču i pet i po godina u carskoj službi u Italiji. Govori nemački, italijanski, latinski, poljski, srpski i malo vlaški. Bolesti raspituje i ispituje revnosno. Izveštaje daje na srpskom. Bolesnicima sasvim prilježno ide, apoteku drži i lekove daje. Prema bolesnicima učtiv, blag i prijatan, naravi dobre."

Tako je Gurgusovac dobio lekara kakav se samo poželeti može i bolnica je mogla da počne sa radom.

U "Godišnjem sanitetskom izveštaju za 1851. godinu" ne kriju se zadovoljstvo i olakšanje što je bolnica, iako nedovoljno opremljena počela da radi.

Bolnica je 1852. godine počela da radi punim kapacitetom zahvaljujući, pre svega, stručnim i ljudskim osobinama lekara Ribule. Iz izveštaja Načelstva za mesec februar vidi se da je u bolnici bilo 11 bolesnika i to: 5 bolesnih od groznice, 3 od nazeba, 2 od žuticemi 1 od vodene bolesti i da su 3 ozdravila a 1 umro. Za ostale bolesnike lekar navodi da "jošt boluju i lekove od njega na ozdravljenje uzimaju, s nadežom da će svi ozdraviti."